Legendarni Faust

Odlomci iz vrhunca Geteovog stvaralašva.

✦ Ko rado i od srca zna što reći;
gomile ćud ga ne može omesti.

✦ Bez ičeg, imah dosta: strast
za istinom, u lepoj varci slast.
Daj bolnu sreću izobilnu,
daj onaj nagon, onaj žar,
Daj mržnju, daj mi ljubav silnu,
o, mladosti mi vrati čar!

✦ A one malobrojne, što su nešto
i saznali, al’ nisu znali vešto
da skrivaju saznanja ta,
no su ih, srca nabujala sva,
prostome puku obznanjivali, –
njih su, otkad za svet se zna,
razapinjali i spaljivali.
Al’, prijatelju, noć je već duboka,
valja se i danas odmoriti.

✦ Deo snage sam koja vazda
želi da tvori zlo, a uvek dobro sazda.

✦ Moj ti je savet: ne oklevaj,
slobodno kreći se svuda kud bi hteo,
da tako saznaš život ceo.

✦ Prestani da se igraš tim jadom što te proteže
i što ti ko lešinar kljuje grudi!
Svak i u najgorem društvu još osetiti može
i da je čovek sam, i da su pred njim ljudi.

✦ Ko stalno mozga, znaš, taj liči meni
na bravče što se, gonjeno zlim duhom,
vrti u krug po pustopolju suhom,
a okolo se sočna ispaša svud zeleni.

✦ U redu, de! Al’ nije čovek pravi
ko se tu samo skanjera i sprema
i večno se od silnog straha davi;
jer onde baš gde pojma nikakvoga i nema,
uvek se neka reč u zgodan časak javi.

✦ Zar Bog toliko lepom stvori ženu?
Zar zbilja u tom telu opruženu
vidim suštinu nebeskih svih divota?
Zar se ovako nešto na zemlji može naći?

✦ U basnoslovnu knjigu davno ga pišu svi;
al’ ljudi zato nisu ništa bolji;
lišili su se zlog, no ostali su zli.

✦ Čovek u mlade, vetropirske dane
još može da tumara veselo na sve strane;
al’ kad stisnu starost i zlo doba,
on je na niske spao grane
mora li sam teturati put groba.

✦ Ukratko, ja ti ne branim: obmanjuj
sebe pokatkad, laži se i pothranjujM
al’ dugo tako izdržati nećeš.
Začas od hajke klonuće tvoj dah
i vrlo brzo sam sebe sateraćeš u
kada te skole ludilo i strah.

✦ Nek bude dobar ko dobrotu želi;
ko želi radost, neka nađe meru;
ko ište vina, nek grozd mulja zreli;
ko traži čuda, nek ojača veru.

✦ Ljupkost je naše darivanje;
ko daje, nek ljupko to čini!

✦ Čim neko ima sve o čemu sneva,
od sreće doželjene, koju grli,
već počne k još željenijoj da hrli;
od sunca beži, mraz bi da zgreva.

✦ Kad razumno kazivah što video sam jasno,
protivrečje je bilo dvaput glasno,
čak sam, da zlobe izbegnem žestinu,
morao u samoću, u divljinu,
pa, da ne živim napušten, sasvim sam,
moradoh najzad đavolu da se dam.

✦ Prirodnom ni sav svemir nije dosta;
a skučen prostor traži sve što veštački posta.

✦ Do uma neće doći ko ne luta;
želiš li život, svog se drži puta.

✦ Ko divlju buru pretvara u strast?
Večernju rumen ko u dušu toči?
Ko stere lepu premlaćenu cvast
putanjom gde će voljena da kroči?
Ko plete lovor-vence pune sjaja
za sve što zasluženo i dobro biva?
Ko tvori Olimp? Ko bogove spaja?
Ko drugi do li ljudska sila živa
što se kroz pesnika otkriva.

✦ Znam, znam, u godinama, a student svejednako,
starino časna! Pa i čovek učen
studira stalno, jer ne može drukče.

✦ Kad je Nemac učtiv, on tad laže.

✦ Putuj, originale glave šuplje! –
A da znaš, vrlo uvređen bi bio:
nema te misli, pametne il’ glupe,
o kojoj neki predak već nije promislio!

✦ Na kraju zavisimo svi
od bića koje stvorili smo sami.

✦ Koliko puta ovo se već ponavlja!
I u svu večnost još će se ponavljati…
Nijedan čovek drugog rado ne gleda;
ko snagom stekne carstvo, snažno vlada njim.

✦ Sfinga: Sebe izreci, veća zagonetka to je.

✦ Jer priroda žene jeste
umetnosti blizak drug.

✦ Sada bi da ga poučava htela;
u tom su, bogme, svi muškarci glupi:
on misli da je prvi kog je srela.

✦ I što je celom ljudskom rodu dodeljeno
želim da i mog bića najdublju srž pokreće,
želim da duhom prodrem u ljudska sva prostranstva,
da osećam svu sreću i sav jad čovečanstva,
da tol’ko svoje Ja do njegova nadmem
da, kao i ono, konačno i sam padnem.

✦ Prođe! Glupa reč.
Što prođe? Čemu?
Prođe u čisto Ništa, jednoličje u svemu!
Za šta nam večno stvaranje tad služi?
Da stvoreno se ničemu pridruži!
“Ovo je prošlo!” Šta se sad tu vidi?
Baš ko da nikad postojalo nije,
a ipak stalno u krugu se vije.
Večna praznina više mi se svidi.

✦ Kad čovek sred bogatstva shvati
šta nema sve – najgore pati.

✦ Valjani ustadoše, pa će reći:

“Gospodar je ko mir nam može steći.
Car to nit hoće niti može —
birajmo novog, koji zna
da svakome bezbednost da,
da novo carstvo novim duhom prožme,
te da se mir i pravda slože!”

Faust:

To popovi su, kanda rekli.

Мefistofeleles:

da obezbede tust stomak i kesu;
učestvovahu više no ostali.
Čim poče buna, blagoslov joj dali;
i car, kog usrećismo mi, sad kani,
povukavši se, da odsudno se brani.

Ne, odmah će se okupiti
tu čvrsti krug junaka svih:
samo ko snažno žene štiti
ljubav zaslužuje od njih.

✦ Faust:
Ne gleda duh sad napred, niti se prošlog seća,
jedino sadašnjica –
Helena:
Jeste sva naša sreća.

✦ Jer lepota kroti gnev.

✦ Ne smem da kaznim zlo čiji sam uzrok. (Helena)

✦ Ružnoća je kraj lepoga još ružnija.
A nerazum uz mudrost nerazumniji!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: